LaboratoriJski pribor: Nuklearna magnetna rezonanciJa, HromatografiJa, Termometar, Bihnerov levak, Balon, Avan s tuckom, PetriJeva solja

 
9781234010492: LaboratoriJski pribor: Nuklearna magnetna rezonanciJa, HromatografiJa, Termometar, Bihnerov levak, Balon, Avan s tuckom, PetriJeva solja
From the Publisher:

izvor: Wikipedia. Stranice: 26. Poglavlja: Nuklearna magnetna rezonanciJa, HromatografiJa, Termometar, Bihnerov levak, Balon, Avan s tu?kom, PetriJeva šolja, Epruveta, Tileov aparat, Retorta, Gu?-boca, LaboratoriJske boce, Kalorimetar, Ispiralica, Staklena cev, Bunzenov plamenik, Bireta, Normalni sud, LaboratoriJsko posu?e, Destilacioni balon, Hromatografska kolona, Reagens-boca, ErlenmaJer, Menzura, Eksikator, Vegeglas, Špiritusna lampa. izvod: Nuklearno-magnetno-rezonantna spektroskopiJa (NMR) Je svestrana spektroskopska disciplina koJa mo?e da registruJe signale atoma iz razli?itih polo?aJa u molekulu i pri tome da svaki signal dovede u vezu sa nekom od poznatih spinskih interakciJa, glavnim izvorima podataka o molekulskoJ strukturi i dinamici. NMR spektroskopiJa Je danas, uz rendgeno-strukturnu analizu (kristalografiJu rentgenskih zraka), Jedina metoda koJom mo?e da se odredi struktura biopolimera sa razlaganjem na atomskom nivou. NMR spektroskopiJa, kao eksperimentalna tehnika, poznata Je od 1946. godine kada su istra?iva?ke grupe iz Stanforda i sa Harvarda nezavisno uspele da detektuJu NMR signal u kondenzovanoJ materiJi. Za taJ pronalazak vodec?i istra?iva?i Feliks Bloh i Edvard Mils Parsel dobili su Nobelovu nagradu za fiziku 1952. godine. Nuklearni fizi?ari su brzo izgubili interes za NMR kada se ispostavilo da opa?ene NMR frekvenciJe zavise od hemiJske prirode uzorka pa su glavni razvoJ metode preuzeli fizikohemi?ari. Tako Je godine 1991. za razvoJ FuriJeove NMR metode Nobelovu nagradu za hemiJu dobio Rikard Ernst iz Instituta za fizi?ku hemiJu ETH, Cirih, a godine 2002. Kurt Vitrih iz Instituta za biofiziku, ETH Cirih, za razvoJ NMR metoda za odre?ivanje strukture proteina. Ništa manje niJe burna ni NMR predistoriJa. PostoJanje nuklearnog spina postulirao Je Pauli Još 1924. godine da bi obJasnio hiperfinu strukturu spektralnih liniJa. Godine 1933. Oto Štern Je izmerio magnetni moment protona (atomskog Jezgra vodonika) za šta Je 1943. godine dobio Nobe...

"Sobre este título" puede pertenecer a otra edición de este libro.

(Ningún ejemplar disponible)

Buscar:



Crear una petición

Si conoce el autor y el título del libro pero no lo encuentra en IberLibro, nosotros podemos buscarlo por usted e informarle por e-mail en cuanto el libro esté disponible en nuestras páginas web.

Crear una petición