Osporena tačnost: Zločini nad Albancima u balkanskim ratovima, Kraljevina JugoslaviJa, Bošnjački Jezik, Prizren, Ante Pavelić

0 valoración promedio
( 0 valoraciones por Goodreads )
 
9781234003142: Osporena tačnost: Zločini nad Albancima u balkanskim ratovima, Kraljevina JugoslaviJa, Bošnjački Jezik, Prizren, Ante Pavelić
From the Publisher:

izvor: Wikipedia. Stranice: 70. Poglavlja: Zločini nad Albancima u balkanskim ratovima, Kraljevina JugoslaviJa, Bošnjački Jezik, Prizren, Ante Pavelić, SaraJevski atentat, Gradsko saobraćaJno preduzeće Beograd, MasoneriJa u Beogradu, Albanija tokom balkanskih ratova, Republika Srpska KraJina, Mrežni filteri, ispravljači i stabilizatori napona, Srpske enklave na Kosovu i MetohiJi, Koka-kola, DinastiJa Petrović-Njegoš, Obična aloJa, Berko Zečević, Boemski šumarak, Duklja, Srpski oslobodilački pokret Otadžbina, Savić Marković ŠtedimliJa, Bosanci, Spisak naJviših zgrada u SrbiJi, Trebesinj, Spisak masovnih grobnica žrtava posleratnih likvidaciJa u SloveniJi, SimCity, Hlađenje, SrbiJanci, Srpska kultura, Zločin u Kravici, Arčil II, Kosača. izvod: Zločini nad Albancima tokom balkanskih ratova uključuJu masovna pogubljenja, masakriranje, etničko čišćenje, nasilno pokrštavanje i progone Albanaca tokom balkanskih ratova. Nemački kancelar Oto fon Bizmark Je tokom Berlinskog kongresa izneo stav da albanska naciJa ne postoJi. Albanci su u izveštaJu Frederika Mura, dopisnika AsošiJeted presa i autora knjige Balkanski trag, nazvani primitivnom planinskom rasom. U SrbiJi Je preovlađivalo mišljenje, sa izuzetkom sociJalista, da Albanci nisu do kraJa formiran narod, već da su skup međusobno zavađenih plemena svuda izmešanih sa Srbima i Grcima. Albanci su se tokom balkanskih ratova borili protiv balkanskih saveznika. U ovim borbama su imali često veću ulogu od voJnika Osmanskog carstva. Po završetu prve faze balkanskih ratova, koJa Je završena primirJem potpisanim 3. decembra 1912. godine, balkanske saveznice su zaposele i počele međusobnu deobu skoro celokupne dotadašnje teritoriJe Osmanskog carstva na Balkanu. Takav razvoJ događaJa niJe odgovarao određenim (tada veoma moćnim) državama, pogotovo AustrougarskoJ i ItaliJi, zbog njihovih aspiraciJa ka ovoJ teritoriJi. Zbog toga Je, na LondonskoJ konferenciJi ambasadora u martu 1913, Šest velikih sila načelno odlučilo, po...

"Sobre este título" puede pertenecer a otra edición de este libro.

(Ningún ejemplar disponible)

Buscar:



Crear una petición

Si conoce el autor y el título del libro pero no lo encuentra en IberLibro, nosotros podemos buscarlo por usted e informarle por e-mail en cuanto el libro esté disponible en nuestras páginas web.

Crear una petición