MoldaviJa: Moldavci, Moldavska SovJetska SociJalisticka Republika, Jasi, DemografiJa MoldaviJe, MoldaviJa na izboru za Pesmu EvroviziJe

 
9781234001209: MoldaviJa: Moldavci, Moldavska SovJetska SociJalisticka Republika, Jasi, DemografiJa MoldaviJe, MoldaviJa na izboru za Pesmu EvroviziJe
From the Publisher:

izvor: Wikipedia. Stranice: 26. Poglavlja: Moldavci, Moldavska SovJetska SociJalisti?ka Republika, Jaši, DemografiJa MoldaviJe, MoldaviJa na izboru za Pesmu EvroviziJe, GagauziJa, Himna MoldaviJe, Zdob ši Zdub, Saobrac?aJ u MoldaviJi, Bakau, Su?ava, PJatra Njamc, Vran?a, Botošani, Kimpulung Moldovanesk, Radauci, Zastava Pridnjestrovlja, BesarabiJa, Galac, Marašešti, Gura HumoruluJi, Vatra DorneJ, VasluJ, Grb Moldavske SSR, Moldavski Jezik, Roman, Targu Njamc, Falti?eni, Zastava MoldaviJe, Onešti, Darabani, Hirlau, Grb MoldaviJe, Barlad, Ad?ud, Paš?ani, Vikovu de Sus, Komanešti, Targu Frumos, Huši, MoJnešti, DorohoJ, Teku?i, Targu Okna, .md, Dirminešti, Flimanzi, Buhuši, Dolhaska, Siret, Aleksandros Ipsilantis, Moldavski pasoš, Gagauški jezik. izvod: Republika MoldaviJa Je kontinentalna dr?ava u isto?noJ Evropi. Grani?i se sa RumuniJom na zapadu i UkraJinom na istoku. Njena granica sa RumuniJom Je reka Prut i donji tok reke Dunav. MoldaviJa Je u periodu od 1944. do 1991. bila u sastavu SovJetskog Saveza. Nezavisnost Je proglasila 27. avgusta 1991. godine. Reljef MoldaviJe prete?no Je bre?uljkast, a naJviši su centralni delovi zemlje. NaJviša ta?ka (429 metara) nalazi se severozapadno od glavnog grada Kišinjeva. NaJvec?a reka Je Dnjestar preko koJe MoldaviJa posredno izlazi na Crno more. Listopadnih šuma ima u severnoJ i centralnoJ MoldaviJi. Tu su prisoJne padine bre?uljaka potpuno pokrivene vinogradima. Na suvom Jugu preovladavale su stepe, danas vec?inom preobra?ene u plodne oranice. Etni?ki sastav 1989.Buduc?i da Je MoldaviJa bila na putu broJnih osvaJa?a, postala Je mešavina naroda; nacionalno šarenilo se povec?ava prema Jugu. U selima pored Dnjestra ?ive Moldavci, UkraJinci i Bugari, svi iskusni baštovani i voc?ari. Sami Moldavci poti?u od Da?ana koJi su romanizovani za vreme rimske vladavine. Zemlja Je gusto naseljena, a seosko stanovništvo ?ini više od polovine ukupnog stanovništva. U poslednjoJ deceniJi dvadesetog veka nacionalni dohodak MoldaviJe se pre...

"Sobre este título" puede pertenecer a otra edición de este libro.

(Ningún ejemplar disponible)

Buscar:



Crear una petición

Si conoce el autor y el título del libro pero no lo encuentra en IberLibro, nosotros podemos buscarlo por usted e informarle por e-mail en cuanto el libro esté disponible en nuestras páginas web.

Crear una petición